June 5, 2008 | Albert Cevallos Interview for a Belgrade NGO magazine "Mreza"
“Naš zadatak je da popravimo još uvek nepovoljnu klimu koja vlada unutar građanskog društva u Srbiji i da podstaknemo građane da učestvuju u rešavanju zajedničkih problema koji se tiču zajednica u kojima žive – od porodice, preko organizacije, opštine do Vlade”

Jedan građanin Srbije u proseku iza sebe ostavi oko 300kg kućnog smeća za godinu dana, od čega polovina završi na divljim deponijama. Ova praksa traje decenijama i problem nije moguće rešiti ni brzo ni potpuno. Kako u tome mogu da pomognu nevladine organizacije? Odgovor na to pitanje Institut za održive zajednice (ISC) pružio je odlukom da deo sredstava USAID-a namenjenih podršci građanskom društvu Srbije, dodeli kampanji pod nazivom “Oplaneti se!” www.oplanetise.com i pokrene građane na promenu navika odlaganja smeća.

Grupa organizacija aktivnih u sferi zaštite životne sredine kojom partnerski sa ISC-om koordinira Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) započela je akcije čišćenja divljih deponija. Pozivaju građane da se priključe i prave medijsku “buku” oko deponija koje se nalaze nadomak stambenih naselja i škola, uz zdravstvene ustanove, na javnim prostorima parkova i letnjikovaca. Međutim, ovo je jedna od desetak inicijativa zaštite životne sredine u Srbiji i nije ništa novo. O problemu otpada sada slušamo sa svih strana. Šta je rešavanju tog problema donelo civilno društvo, sami građani?

Od inicijative do rešenja

“Institut za odžive zajednice u Srbiji smatra da je projekat uspešan ukoliko izazove veće učešće građana u odlučivanju o problemima koji su važni za život svakog člana zajednice”, kaže Albert Sevalos, šef misije ISC-a u Srbiji. “Na primer, grupe mladih ljudi okupe se oko divlje deponije i počnu sa uklanjanjem smeća taloženog decenijama na mestima uz koja ljudi žive, deca idu u školu. Građani se osete odgovornima pa im se priključe, učestvuju u transportu smeća, počinju da menjaju navike. Opštisnke vlasti i deklarativno i praktično podrže ove akcije, potpišu memorandum o razumevanju kao osnovu saradnje sa građanima u čišćenju deponija, kao što je to prošlog meseca bio slučaj u Aleksincu. Tako se ostvarila diretkna saradnja javnog sektora i građanskog društva na polju rešavanja problema koji se tiče svih. Zatim stupe javna i privatna komunalna preduzeća koja uslugama odnošenja smeća i čuvanja očišćenih površina doprinesu rešavanju problema divljih deponija. Konačno, poslednjeg vikenda u maju, desetine pripadnika Vojske Srbije smeštenih u kasarni u mestu Raška sa pripadnicima ekoloških organizacija i sa grašanima raščišćavalo je deponiju nastalu u gradskom jezgru. Ovim primerima želim da pokažem kako se od inicijative da se javno zagovara problem divljih deponija, došlo do uključivanja svig segmenata društva, a za račun opšteg boljitka svih članova zajednice. I na tome se neće stati”.

Mreža: Koji su glavni ciljevu rada Instituta za održive zajednice u Srbiji?

Sevalos: “Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ (Civil Society Advocacy Initiative) kojim ISC rukovodi, a finansira ga Aemrička agencija za međunarodni razvoj (USAID), nastoji da osposobi građane i organizacije građanskog društva u Srbiji da utiču na vladinu politiku, da kontrolišu rad organa javne uprave od lokalnog, preko regionalnog do nacionalnog nivoa i da zagovaraju određene socijalne ciljeve u cilju opšteg boljitka.
Glavni cilj naše organizacije je da pomognemo elementima građanskog društva, odnosno grupama građana, studenata, omladine, nevladinim organizacijama, organizacijama žena da postanu snažniji zagovornici u nastojanju da se kontroliše rad vlada na lokalnom i regionalnom nivou. Potom se bavimo podrškom akcijama zaštite životne sredine, kao što je kampanja “Oplaneti se!” koju sam pomenuo. Naša podrška ekologiji sastoji se i u obuci i pružanju stručnih saveta od strane stručnjaka za zaštitu prirodne sredine iz drugih zemalja u regionu. Među takvim znanjima nalazi se i predstavljanje predloga o tome kako osnovati organizaciju i njen upravni odbor ili kako koristiti nove medijske tehnologije poput „Facebook-a“, „Twitter-a“ i slično za podizanje nivoa svesti građana. Upotrebom tehnoloških orudja organizacije mogu bolje da organizuju svoju kampanju.“  
 
Mreža: Ko su vaši vodeći partneri u realizaciji inicijative podrške građanskom društvu u Srbiji ?

Sevalos: „Imamo četiri vodeća partnera: Balkanski fond za lokalne inicijative www.bcif.org, Građanske inicijative www.gradjanske.org, Evropski centar za neprofitno pravo www.ecnl.org.hu i Smart Kolektiv www.smartkolektiv.org. Svi su oni od kritične važnosti za naš rad, mada svako od njih igra drugačiju ulogu u svom delovanju. Na primer, Balkanski fond za inicijative u zajednici podržava male projekte širom Srbije. On verovatno ima najveći uticaj na lokalne organizacije u smislu mikro-finansijske podrške inicijativama koje dolaze iz lokalnih sredina. Ukoliko lokalna zajednica donese odluku da želi da očisti reku ili da pruži podršku beskućnicima ili žrtvama porodičnog nasilja, pomenute organizacije podučavaju njene građane kako da se angažuju u demokratskom procesu i pomognu u poboljšanju sopstvenog kao i života ljudi oko sebe. Zatim, Smart Kolektiv, koji promoviše socijalnu odgovornost firmi i korporacija u Srbiji. Oni finansiraju Forum poslovnih lidera, koji obuhvata petnaest najvećih kompanija, poput “Koka kole” i “Rajfajzen banke”, sa ciljem promocije društvene aktivnosti korporacija. Zatim, neki članovi Foruma poslovnih lidera promovišu akcije davanja krvi. RTV B-92 posebno je aktivan u tom smislu, kao i u smislu sprečavanja nasilja u okviru porodice. Takodje želim dqa pomenem njihova nastojanja na otvaranju skloništa za beskućnike tokom zime. Posebno sam zadovoljan zbog jedne aktivnosti koja će se održati 6. juna. Naime, Forum poslovnih lidera pokreće inicijativu pod nazivom „Naš Beograd“ kada će svi biznisi i njihovi zaposlenii dobrovoljno čistiti grad. Poenta je da se shvati da svi u Srbiji mogu da igraju ulogu u poboljšanju zajednice I da je volontiranje izuzetno poželjno društveno ponašanje.“

Mreža: Koji su glavni izazovi sa kojima se Srbija suočava u procesu razvoja građanskog društva?

Sevalos: "Ima ih nekoliko. Jedan se svakako tiče finansijskog aspekta. Pre svega, veliki broj donatora već je napustio Srbiju, čak i region. Oni su otišli u druge zemlje: Irak, Avganistan, Sudan... Sada je nastupila I svetska ekonomska kriza zbog čega kompanije i donatori nisu više tako voljni da pruže podršku nekim od ovih lokalnih inicijativa. Drugi problem je taj što važni zakoni u Srbiji još uvek nisu izmenjeni. Stoga, nije baš lako ukoliko neko želi da, recimo, osnuje organizaciju ili volontira za neku organizaciju. Tu je potrebno da se uloži dosta napora i ne bi se moglo reći da je ovo laka sredina u tom smislu. Naš zadatak je da popravimo tu klimu preduzimanjem niza akcija – odnosno, razmatranjem starih zakona i usvajanjem novih, ako za to postoji potreba. Potom se trudimo da preko svojih partnera omogućimo da ti zakonski predlozi budu predmet skupštinske rasprave, kako se videlo da li su zakonodavci zainteresovani da usvoje neke od tih promena.  

Mreža: Koji su dosadašnji ključni rezultati delovanja ISC-a I njegovih partnera u Srbiji?  

Sevalos: Institut za održive zajednice predstavlja upravljački mehanizam projektima koji proističu iz donacije USAID-a građanskom društvu u Srbiji. Poštujući domaće inicijative i uključujući u njih iskustvo i znanje eksperata Instituta, kao i iskustvo i znanje partnera – pospešili smo zakonodovane i političke reforme, na nacionalnom i lokalnom nivou, po pitanju izbornog zakonodavstva, transparentonsti i odgovornosti Vlade, očuvanja životne sredine, ranjivih grupa i mladih. Kad pominjem mlade, da dodam da je ISC doprineo izradi Nacionalne strategije za mlade u Srbiji. Među ranijim rezultatimna više je nego zadovoljavajući odziv građana na parlamentarnim izborima 2007. gldine u čemu smo učestvovali podržavajući kampanju “Izađi i glasaj”. Do sada je više od 100 organizacija građanskog društva u Srbiji dobilo našu finansijsku pomoć za realizaciju različitih inicijativa javnog zagovaranja i tu nećemo stati.

Mreža: Na koje ste rezultate koje je ISC do sada postigao, posebno ponosni?

Sevalos: Forum poslovnih lidera je svakako jedan od velikih rezultata. Biznisi u regionu moraju da se više angažuju u poboljšanju situacije i promovisanju tešnjih veza izmedju zajednica, grupa za zaštitu građanskih prava, vlade i medija. Biznisi tu igraju ključnu ulogu i zato sam ponosan na učešće 14 velikih kompanija, vodećih u Srbiji u ove aktivnosti.Treba reći da smo puno radili na promovisanju filantropskih nastojanja. „Erste banka“, na primer, promovše čcišćenje prirodne sredine. Prošle godine smo takodje obeležili drugu godišnju dodelu takozvane VIRTUS nagrade, namenjene kompanijama koje promovišu korporacijsku filantropiju. U okviru toga postoji i nagrada za male biznise, za koju se nadmeću kompanije širom Srbije i u tom smislu one nastoje da poboljšaju svoj rad i podrže svoje lokalne zajednice. To je solidan uspeh i treba reći da u dodeli ove nagrade učestvuju brojni srpski ministri, strani ambasadori kao i ugledne ličnosti, poput košarkaša Vlada Divca. Takođe, pomogli smo osnivanje preko sedamdeset lokalnih kancelarija za omladinu širom Srbije, gde mladi mogu da se jave i dobiju uputstva o većem angažovanju u svojim lokalnim zajednicama. Rekao bih da smo zabeležili brojne uspehe širom zemlje.

Mreža: Uobičajeno je da građani znaju nešto više i o budućim planovima aktivnosti ISC-a u Srbiji.

Sevalos: “Tako je. Prema onome što smo do sada planirali, u narednom periodu fokusiraćemo se na podršku uvećanju vidljivosti, transparentosti, pristupačnosti i svakako efikanosti rada organizacija građanskog društva u Srbiji koje igraju ključnu ulogu u opsluživanju potreba građana na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Pokušaćemo da unapredimo saradnju poslovnog i civilnog sektora u Srbiji. Tu mislim i na dodatnu podršku sve jačim volonterskim inicijativama kao i korporativnu podršku organizacijama građanskog društva. Konačno, pokušaćemo da utičemo na napredak procesa reforme zakonodavstva relevantnog za bolje, jasnije I efikasnije funkcionisanje građanskog društva kroz kontinuiranu podršku aktivnostima koje bi trebalo da dovedu do otvaranja većeg prostora za javno zagovaranje i učešće građana u kreiranju odluka kloje se tiču svih članova društva”.