Zelena inicijativa - Svi rade i menjaju – i građani i država

Za proizvodnju jedne tone papira potrebno je poseći 17 stabala.

Da bi prikupio 200 kg starog papira sakupljač u Srbiji mora da prepešači oko 20 km.

Proizvodnja jedne tone plastičnih kesa (kojih građanin Srbije prosečno potroši sedam dnevno) traje jedva sat vremena, a da bi se jedna od tih kesa razgradila u prirodi potrebno je 100 godina!

Ovo je samo deo alarmantnih podataka iz oblasti zaštite životne sredine koji važe za Srbiju. Ima ih još, kao što ima još mnogo posla koji treba uraditi a tiče se ove osetljive oblasti.

Poštovanje ekoloških standarda, regulisanje odlaganja komunalnog otpada te reciklaža otpada kao jedna od najkonkurentnijih biznis grana poslednje decenije – deo su aktivnosti koje se uhodano sprovode u razvijenom svetu, ka kojima Srbija tek teži. Čvrstom saradnjom između lokalne samouprave i drugih državnih subjekata, korporativnog sektora i organizacija građanskog društva, može se mnogo toga promeniti.

Da bi došlo do promena, na tome treba da rade svi zajedno: država, građani, biznis sektor.

Ideja oko koje je okupljena Zelena inicijativa, mreža 22 organizacije građanskog društva u Srbiji, zasnovana je baš na tom trojstvu.

Za jasniju sliku realnog stanja u ovoj oblasti i misije Zelene inicijative, evo još nekih konkretnih podataka relevantnih za Srbiju i svet.

Više od 40 odsto komunalnog otpada u Srbiji odlaže se na oko tri hiljade divljih deponija koje se nalaze blizu reka što predstavlja veliki ekološki problem, ali i pretnju zdravlju ljudi. Većina deponija u Srbiji ne ispunjava osnovne uslove za zaštitu okoline, a zauzimaju sve veću površinu. Deponije su najskuplji oblik odlaganja otpada, zahtevaju velika ulaganja, a često se njihovoj izgradnji protivi lokalno stanovništvo.

Umesto divljih deponija, u svetu se podstiče primarna selekcija otpada i reciklaža. Osim ekoloških, reciklaža u spoju sa biznisom stvara ekonomsku dobrobit. Industrija reciklaže u svetu ostvaruje profit od oko 160 milijardi dolara godišnje i od toga živi oko 1,5 miliona ljudi. U Srbiji, godišnje se gubi 50 miliona evra u vidu sekundarnog otpada koji se ne reciklira. U odnosu na zemlje Evropske unije, koje prosečno recikliraju polovinu ukupnog otpada, u Srbiji je to ispod 10 odsto.

Razvijenost kulture zaštite životne sredine i industrije prerade otpada i reciklaže, u direktnoj je vezi sa ekonomskom i tehnološkom razvijenošću zemlje. Odgovornost građana prema sebi, okolini i budućim sirovinama u Srbiji, bila bi naprednija da ove, u svetu razvijene discipline, nismo kasno počeli da upražnjavamo.

Reciklaža je u poslednjoj deceniji postala veoma konkurentan biznis u svetu koji donosi siguran i dugoročan profit i stalno otvaranje radnih mesta. U Srbiji, najveći deo otpada koji se reciklira (oko 75 odsto) prikupe tzv. individualni sakupljači sekundarnih sirovina. Suprotno drugim zemljama, oni pripadaju grupi najsiromašnijih stanovnika, iako je trgovina sekundarnim sirovinama vrlo profitabilna grana.

Radni dan sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji prosečno traje 11 sati. Većina sakupljača ne raspolaže osnovnom opremom niti alatima za rad. Sve se obavlja ručno, u svim vremenskim uslovima i uz mnogobrojne probleme. Unapređenje primarne selekcije otpada i industrije reciklaže doprinosi rešavanju problema individualnih sakupljača sekundarnih sirovina. Uključivanje sakupljača u sistem i pomoć njihovim aktivnostima, podstaklo bi primarnu selekciju i omogućilo zaradu.

Upravljanje otpadom primarni je posao svake države. Strateški dokumenti koji su u Srbiji usvojeni su Strategija upravljanja otpadom za period 2010 - 2019. kao i Nacionalna stategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju. Veliki broj nevladinih organizacija aktivan je u oblasti zaštite životne sredine.

Njihova podrška i aktivan odnos utiču na svest građana i doprinose stvaranju pozitivnog stava o neophodnosti čuvanja životne sredine.

U tom cilju je osnovana i Zelena inicijativa (www.zelenainicijativa.rs) koja, u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), treba da podstiče primarnu selekciju otpada na lokalnom i nacionalnom nivou - u 24 lokalne samouprave u 4 regiona u Srbiji.

Ove organizacije podržaće primenu planova za upravljanje otpadom u lokalnim samoupravama i regionima. Prema podacima Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, usvojeno je oko 60 lokalnih planova upravljanja otpadom širom Srbije i izrađeno pet regionalnih planova upravljanja otpadom u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.

Zelena inicijativa je formirana sa ciljem da učestvuje u rešavanju problema individualnih sakupljača sekundarnih sirovina i uspostavljanju i razvijanju tri modela socijalnog preduzetništva u oblasti upravljanja električnim, elektronskim i plastičnim otpadom. Sve to ostvarivo je uz povećanje učešća svih relevantnih aktera u oblasti prikupljanja reciklažnih sirovina, građana i predstavnika reciklažnog biznisa. (vidi okvir)

Sastavni deo akcija Zelene inicijative je i ekološka kampanja Oplaneti se! Recikliraj koja je dala prve rezultate organizovanjem akcije krajem novembra u Raškoj. Oko 2.000 građana radilo je na prikupljanju više od 12 tona starog papira, koji je u saradnji sa javnim komunalnim preduzećem otpremljen u reciklažna prostrojenja. Akciju je organizovao Eko klub Zeleni putokazi iz Raške, član Zelene liste Srbije uz podršku Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) u saradnji sa USAID-om, Institutom za održive zajednice (ISC) i Mladim istraživačima Srbije.

Kako bi akcija bila što uspešnija i masovnija, građani su otpad odlagali na više punktova u gradu. U čišćenju je učestvovalo više od 450 učenika iz Osnovnih škola „Raška“ i „Sutjeska“. Sedmaci iz Raške uspeli su da prikupe 1.200 kg starog papira. Pored takmičenja u prikupljanju otpada, učenici su učestvovali u ekološkim igrama i reciklažnim kvizovima, a ispred Osnovne škole „Raška“, neformalna grupa „Grafiti 036“ izradila je reciklažne grafite.

Posle Raške, ekološka akcija održana je u decembru u Vranju. Za samo nekoliko dana, oko 300 Vranjanaca prikupilo je više od 8 tona plastike, starog papira, elektronskog i električnog otpada. Akciju je organizovao Odred izviđača “ZAVIČAJ 1093” iz Vranja, član Zelene liste Srbije, a realizaciju su pomogle organizacije članice „Zelene inicijative“.

Odred izviđača "ZAVIČAJ 1093" iz Vranja jedan je od retkih inkluzivnih odreda na Balkanu čiji su članovi osobe za invaliditetom. Sprovodeći program tradicionalnog izviđaštva u kome se posebna pažnja posvećuje očuvanju prirode, Odred se u poslednje tri godine aktivno uključio u kampanju "Zelene liste Srbije" - "OPLANETI SE - Recikliraj".

„Oko 50 osoba sa invaliditetom pet meseci je radilo na čišćenju 4 vodotoka u opštinama Vranje i Vladičin Han u kojima smo očistili preko 90 kilometara obala i iz njih izvadili preko 90 kubnih metara raznog otpada. Poučeni ovim iskustvom, aktivnost smo usmerili ka individualnim sakupljačima sekundarnih sirovina. Cilj nam je osnivanje socijalnog preduzeća kako bi mogli da legalno obavljaju svoju delatnost“, kaže Jovan Kocevski iz Odreda izviđača „ZAVIČAJ 1093“.

Članove Odreda najviše raduje to što uloženi trud nije uzaludan jer su inicijativu podržala i domaćinstva koja se nalaze pored gradske reke. „Oni žele da istraju u zahtevu da se u blizini njihovih kuća postave veliki kontejneri za iznošenje smeća. U tom kraju više od 30 godina smeće se ne iznosi“, objašnjava Kocevski.

Saradnja između lokalne samouprave u Vranju i nevladinih organizacija potvrđena je potpisivanjem Memoranduma o zaštiti životne sredine. Lokalne vlasti ističu da je ta saradnja već donela prve rezultate i da se građani često odazivaju na akcije čišćenja. Memorandum je lokalna vlast potpisala sa 40 asocijacija koje deluju u ovom delu Srbije.

Srđan Vasiljević, pomoćnik gradonačelnika Vranja zadužen za poljoprivredu i životnu sredinu ističe da problem zagađenja životne sredine nije ograničen samo na aktivnosti lokalne samouprave već da je to briga svih građana. „Raznim planovima i projektima opština Vranje pokušava da reši postojanje divljih deponija koje mogu da ugroze zdravlje ljudi. Radimo i na podizanju svesti građana o potrebi očuvanja životne sredine. To nije moguće ostvariti ako ne postoji saradnja između građana i lokalne samouprave“, kaže Vasiljević. On naglašava da  inicijative nevladinog sektora ohrabruju sve građane da je moguće smanjiti broj divljih deponija, ali i da ih podstakne na slične aktivnosti. Kaznenom politikom lokalne vlasti pokušavaju da menjaju odnos pojedinaca prema okolini.

Akcije u Raškoj i Vranju potvrdile su da se saradnjom i dobrom koordinacijom lokalnih vlasti i organizacija građanskog društva ostvaruju rezultati i da korist od uspeha dele svi. Građanima ostaju očišćene sredine da o njima brinu, a lokalnim samoupravama da i u budućnosti rade sa građanima i organizacijama. Uklonjene divlje deponije i reciklirani otpad dokaz su da je sinergija koja je pokrenuta uspešna i da su ciljevi ostvarivi.     

Kampanja Oplaneti se! Recikliraj, u okviru misije Zelene inicijative biće nastavljena u 12 gradova u Srbiji. Plan je da se prikupi više od 30.000 kilograma plastike, papira, elektronskog i električnog otpada koji će biti recikliran.

U realizaciju ciljeva Zelene inicijative važno je uključiti i poslovni sektor. Korporativna odgovornost i učešće u zaštiti životne sredine kompanija i predstavnika poslovnog sektora u oblasti upravljanja otpadom, ogleda se kroz Poslovni klub prijatelja koji okuplja kompanije i predstavnike biznisa u oblasti upravljanja otpadom. Prva kompanija koja se pridružila ovoj ideji je EkoStar Pak.