Zaštita životne sredine - Oplaneti se

U Titovoj Jugoslaviji pioniri su redovno sakupljali stari papir. Škole su ga prodavale, a u mnogima su baš tim novcem kupljeni prvi školski kompjuteri. Danas se u reciklažnim dvorištima otkupljuju stari kompjuteri, u školama se uci ekologija, a pionirskih organizacija više nema. Mladi ekolozi, gorani, aktivisti nevladinih organizacija i volonteri svih boja u koaliciji “Zelena lista Srbije” i uz finansijsku pomoc USAID-a, od 4. aprila do kraja juna, u 15 gradova, svojim su rukama sakupili oko 400 kubnih metara dubreta sa divljih deponija centralne i južne Srbije. Njihova radna akcija zove se “Oplaneti se!”, njihov trud je neizmeran, a njihove himne intoniraju lokalne grupe i muzicki festival “EXIT”.

“Oplaneti se!” nije samo kampanja. To je poziv svim gradanima da se zamisle nad cinjenicom da žive medu 5.000 divljih deponija na kojima se nalaze kucni aparati, plastika, auto-gume, uginule životinje, pelene, staklene i plasticne flaše, obuca, burad, auto-akumulatori... Ove deponije ne nalaze se po zabacenim vrletima. Mladi volonteri uklanjali su ga iz gradskih parkova, sa travnjaka popularnih izletišta, sa gradskih trgova, sa obala reka. “Oplaneti se!” je akcija koju sprovodi 12 ekoloških organizacija. Uklanjaju “nicije dubre” jer zagaduje vodu, zemljište, vazduh, podzemne vode, a nošeno vetrom zagadenje se širi na sve strane.

Vojska Srbije i Rambo

Cišcenje ‘nicijeg dubreta’ pocinje svecanošcu u centru mesta. Volonteri se okupljaju, navlace gumene rukavice, oblace promotivne majice, zveckaju lopatama i galame. U Aleksincu im je domacin bio predsednik opštine. Kad kolona volontera krene ka deponiji uskoce deca iz škola i vrtica koja izvode ekološki motivisane igrokaze i izlažu radove na temu ocuvanja prirode. Njihovi roditelji nisu ravnodušni kad saznaju da svaki gradanin Srbije svom potomstvu godišnje ostavi u proseku oko 300kg kucnog otpada u trajno naslede.

“E, deco moja, sve pocinje od licne higijene. Ja, eto,posle 30 godina konacno vidim da neko sklanja, a ne da baca dubre”, rekao je stariji deka u selu Vratare kod Kruševca koji je volonterima na ispomoc doveo unuku.

Mladi ljudi pokrenu akciju, opštinske komunalne službe pomognu mehanizacijom, a škole organizuju ekološke kvizove, tako da je citavo mesto u akciji. Jedan potpukovnik Vojske Srbije, na iznenadenje volontera, doveo je grupu vojnika da ciste sedam gradskih deponija i da uklanjaju smeca blizu Doma vojske u Raškoj. Vojna mehanizacija odvozila je otpad. Inace, u svakom trecem selu u Srbiji razdaljina izmedu kuca i najbližeg kontejnera iznosi pet do 10 kilometara.

U akcijama uklanjanja otpada, kojima koordiniraju “Balkanski fond za lokalne inicijative” i “Mladi istraživaci Srbije”, ucestvuju i politicari i poznate licnosti cak i stranci. U akciji u Vucju ucestovala je jedna narodna poslanica. Poznati muzicar Rambo Amadeus sakupljao je dubre i bodrio volontere u Valjevu. Noseci svetli safari šešir Rambo se zapitao: “Zašto mi ne objasnimo narodu da bi, poput Grka, trebalo da ofarbamo fasade i krovove kuca u belo da ih manje sunce zagreva i da smanjimo upotrebu klima uredaja?” Volonteri su u Valjevu sa dve lokacije sakupili oko 20 kubnih metara otpada, a Rambo se rado slikao sa aktivistima uz deponije.

Školjke u reci

Kako sada stvari stoje, divlje deponije nakon cišcenja više nisu mesta za parkiranje “svacijeg dubreta”. Postaju zelene površine ili ih opštinske vlasti opreme kontejnerima, cak i onima za razvrstavanje otpada. Škole u nekoliko gradova gde se dogodila “Oplaneti se!” organizovale su razmenu stare plasticne ambalaže za školske sveske. Inace, gradani Srbije u proseku potroše 35kg papira godišnje dok se u Srbiji godišnje baci oko 200.000 tona otpadnog papira. Istovremeno, godišnje uvezemo oko 85 hiljada tona otpadnog papira od koga se pravi (i izvozi) karton, umesto da se prikuplja sopstveni (kao Titovi pioniri).

Za pravljenje jedne tone papira potrebno je iseci 17 stabala. Gorani su u vecini gradova nakon uklanjanja otpada obezbedili sadnice pa se sada okolinom bivšim deponija širi zeleni talas buducnosti. A ekološke poruke od 23. juna pa do 8. jula širi biciklisticki eko-karavan. “Bajk” udruženja iz Valjeva, Žagubice i ucesnici iz Francuske promovišu cuvanje okoline defileom kroz 15 opština. Karavan je startovao u Vranju, a završice se 8. jula u Novom Sadu u trenutku pocetka festivala EXIT.

Muzicki festival EXIT ove godine se odvija u znaku ocuvanja životne sredine i promovisanja ekologije. Kao deo kampanje, EXIT je u u svim opštinama organizovao koncerte lokalnih sastava. Vecernje zabave zapocinjale su duhovitim proglašenjem najvrednijih volontera. Duhovitost i mladost i jesu zaštitini znak akcija uklanjanja “nicijeg otpada”. Poput lokalnog vica iz Niša:

“Marko, gde ti je brat?”
“Otiš’o na Nišavu da skuplja školjke.”
“Kakve more školjke u reci?”
“Pa, školjke od juga, keca, fice…”

Naredni korak je reciklaža, razumevanje da u otpadu koji proizvodimo postoji sirovina od koje se ponovo moze pokrenuti proces prerade i proizvodnje. U mnogim mestima promocija reciklaže izazvala je veliko zanimanje, ali još uvek ne i dovoljan odziv. Akcija “Oplaneti se!” pokrenula je stvari, ucinila prve korake ovim putem kojim se rede ide. Vreme je za dalju akciju. Uklonimo deponije. Oplaneti se! Kampanju “Oplaneti se!” finansijski podržava USAID preko Instituta za održive zajednice, a podršku je pružilo i Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja.