Od zore do mraka – jedan dan u životu romskog sakupljača sekundarnih sirovina

Nastojeći da prehrani svoju devetočlanu porodicu Rahim Šerif provodi svakoga dana 11 sati na nogama, po kiši i suncu obilazeći kontejnere za smeće sve u nadi da će u njima pronaći nešto od materjala za reciklažu. Nekim danima obilazi đubrišta i divlje deponije, a potom menja lokaciju pa traga po industrijskim otpadima. Nikada jedan dan ne liči na prethodni, ali jedno je uvek isto – svakodnevno je izložen mogućnosti da se u smeću zarazi ili da “pokupi” neku bakteriju. Svakodnevno u proseku pređe oko 80 kilometara na konjskim kolima na koja trpopa gvožđe, aluminijum, limove, bakar, akumulatore i stari papir. Generacijama unazad Rahimovi preci žive na taj način bez alternative da nešto promene do grla zarobljeni načinom života. Ovako živi većina od oko 8.000 romskih porodica koji preživljavaju zahvaljujući svakodnevnom sakupljanju sekundarnih sirovina i otpada.

“Radimo na deponijama, po visokim temperaturama, na jakim mrazevima, dugo bez vode i u okruženju velike prljavštine. Neki od nas sakupljaju otpad ne koristeći rukavice, a potom takvim rukama jedu. Tpo je veoma težak život...” kaže Rahim (42) koji živi u srpskom, etnički-mešovitom gradiću Bujanovac. On je najproduktivniji sakupljač sekundarnih sirovina u zemlji. Prošle godine sakupio je 55 tona reciklažnog materijala po srpskim i albanskim selima u okolini Bujanovca. Nedavno je nagrađen za te rezultate, a nagradu (prvu te vrste u Srbiji) dobio je od Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina. Ovaj sindikat ustanovljen je finansijskom pomoći USAID-a preko Instituta za održive zajednice (ISC), a projekat osnivanja sindikata realizovala je domaća organizacija YUROM. Ova organizacija je, uz podršku ISC-a, obučavala romske aktiviste kako da se efikasnim javnim zagovaranjem u deset opština najnaseljenijim Romima, izbore za formiranje nacionalnog sinidikata koji bi štitio njihova radna prava i nastojao da poboljša uslove za rad.

U Srbiji, kao i u ostalim državama na Balkanu, postoji dugogodišnja tradicija sakupljanja sekundarnih sirovina i prerade, ali kroz “sivu” ekonomiju. Tradicionalno, u ovim zemljama nije dovršeno pravno regulisanje sektora sakupljanja, otkupa i prerade sekundarnih sirovina pa su stoga ove aktivnosti ispod radara svih nivoa vlasti. Ovim se aktivnostima obično bavi veliki broj siromačnijih građana, a posebno Roma za koje je takav način prihodovanja osnovni izvor prihoda za njih i njihove uglavnom mnogočlane porodice. I dok “ilegalni” sakupljači sekundarnih sirovina značajno doprinose unapređenju upravljanja otpadom, dorpinoseći tako sakupljanju, lociranju i razvrstavanju, a često i preradi otpada – malo toga je u prošlosti učinjeno kako im se pomoglo u nastojanju da žive pristojnim životom.

Uz finansijsku pomoć USAID-a, aktivisti organizacije YUROM dugo su radili na razvijanju mera za postepenu integraciju ovih sakupljača u formalni sektor sakupljanja sekundarnih sirovina i reciklažnog materijala. U poslednjih godinu dana YUROM je radio sa sakkupljačima u deset opština kako bi unapredio njihove sposobnosti da se organizuju i osposobe da upravljaju svojim poslom tokom sakupljanja sirovina. Sakupljači su obučavani kako da utiču na javnost i donosioce odluka kako bi bili obuhvaćeni strategijama sakupljanja i upravljanja otpadom u Srbiji, ali i kako da utiču na otvaranje novih radnih mesta i kojim putem da svoje probleme rešavaju od lokalnog do nacionalnog nivoa. Na primer, sticali su znanja o tome kako da sve prisutnije romske poslove na polju sakupljanja sirovina i reciklaže uvrste u lanac snabdevača materjalom ili kako da kao nevladina organizacija bolje koordiniraju napore sakupljača starog papira, kako bi ugroženu populaciju koja se time bavi povezala sa privatnim i poslovnim sektorom.

I za samo godinu dana, postignuti su značajni rezultati u reformi sistema upravljanja otpadom od lokalnog do nacionalnog nivoa. Kao deo stalnih napora da vlasti nešto promene, konačno su Ministarstvo rada i socijalne politike i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) nedavno registrovali i ozvaničili postojanje individualnog sakupljača sekundarnih sirovina kao legitimno u Registru zanimanja. Sada su ovi radnici u situaciji da se prijavljuju u NSZ i da zvanično registruju svoje poslovanje, kao i da ostavruju pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje, ali i da postanu deo penzionog sistema.

Prema podacima Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina prošle godine ovi radnici sakupili su otpadnog materijala u vrednosti od 50 miliona evra i ta su se sredstva slila u budžet kroz poreze i doprinose.Uprkos značajnoj podršci budžetu Srbije nacionalne i lokalne vlasti nisu učinile gotovo ništa kako bi nagradile njihov naporan rad.

Izgleda da je zaživeo novi smisao društvene odgovornosti u romskim naseljima u Srbiji. Očekivanja romskih sakupljača sekundarnih sirovina od Sindikata sakupljača veoma su visoka. Kada smo pitali Asima Musića, romskog sakupljača iz Niša, šta očekuje od novoformiranog sindikata, on je odgovorio:

“Očekujem da nam Sindikat pomogne u svemu. Nedostaju nam dobra kola i traktori jer kad bismo imali bolja prevozna sredstva mogli bismo i više otpada da sakupimo. Takođe nam nedostaju stovarišta, mesta za odlaganje otpada kako ne bismo morali da ga čuvamo kod kuće jer to, pre svega, nije higijenski. U nišu nam je Sindikat pomogao da spreči policiju da nas hapsi samo zato što sakupljamo smeće jer nemamo od čega da živimo. Ja imam dvoje dece i četvoro rođaka sa kojima živim u istoj kući i mi svi radimo od zore do mraka i to za u proseku 3.000 dinara po čitav dan. Šta ćemo, to nam je posao i moramo da ga obavimo”.

Oko 350 sakupljača do sada učlanjenih u Sindikat samostalnih sakupljača sekundarnih sirovina nastaviće da vrši pritisak na donosioce odluka kao i na lokalne i nacionalne vlasti tražeći dalju regulaciju ovog sektora i njihovog radničkog položaja. Pred njima je težak put, ali sudeći prema već postignutom, romska populacija u Srbiji ne bi se mogla pohvaliti nekim višim dostignućem u svojoj skorijoj istoriji. Treba uzeti u obzir urbzani razvoj industrije reciklaže na globalnom niovu. U svetu se godišnje zaradi oko 160 milijardi dolara u okviru reciklažne industrije u kojoj direktno ili indirektno radi oko million i po ljudi, a stopa recikliranja u zemljama na Blakanu i dalje je značajno ispod stope recikliranja u zemljama zapadne Evrope – što ukazuje na veoma visok potencijal razvoja industrije reciklaže u Srbiji, ali i u regionu.