Neven Marinović

Glasaj novčanikom!

Znate li da polovinu od sto najvećih svetskih ekonomija čine države, a drugu polovinu multinacionalne korporacije? Nemoguće je i zamisliti koliki uticaj ova ogromna ekonomska sila ima na svakodnevni život. A živote i dešavanja u svetu običnih građana teško da možemo lako da objasnimo sve prisutnijim terminom “društveno odgovorno poslovanje". Moje iskreno uverenje je da biznis mora da bude neodvojivi deo društva i da ne bude deo problema već rešenja. Ali, zaista, šta je "društveno odgovorno poslovanje"?

Društveno odgovorno poslovanje nije sponzorstvo lokalnog fudbalskog kluba, niti plaćen koncert na trgu povodom narodnih proslava, kao ni trošenje dela profita na kupovinu karata siromašnima i deci bez roditelja.

Ipak, društveno odgovorno poslovanje sve je prisutnije u našoj javnosti i potpuno nam je jasno da globalne odluke uglavnom donose korporacije, a sve manje države i njihovi tradicionalni "alati" poput diplomatije i međunarodnih konferencija.

Kada sam pre pet godina pokrenuo organizaciju "Smart Kolektiv" i pokušao da u društvenu "agendu“ Srbije unesem nerazumljiv pojam "društveno odgovorno poslovanje“, naišao sam na obeshrabrujuće reakcije. "Nikada nije pravo vreme da se ulazi u takve poduhvate", "lepa je to tema ali ovde ima mnogo prečih stvari“, "prvo da rešimo sistemske nedostatke, kasnije ćemo se baviti odgovornim poslovanjem"... Da su me obeshrabrili neki od više stotina prikupljenih odgovora poslovnih ljudi saradnja biznisa, države i civilnog sektora i danas bi bila neko egzotično mesto na internetu.

Tako je "Smart Kolektiv" 2008. uspostavio "Forum Poslovnih Lidera" - udruženje kompanija koje žele da pokreću inicijative i programe kako bi razvijali i unapredili koncept društveno odgovornog poslovanja, poznat po engleskoj skraćenici "CSR". U ovom poslu pomogli su nam USAID i "Institut za održive zajdnice" i znam koliko su ponosni na nas i rezlutate ove saradnje. Godinu dana ranije, osnovan je Globalni dogovor Ujedinjenih nacija kao platforma za okupljanje biznisa i drugih aketra koji promovišu etičke, ekološke i odgovorne principe u poslovanju.

Danas se u Srbiji već tradicionalno dodeljuje "Virtus" nagrada za korporativnu filantropiju, kao i CSR nagrada Privredne komore Srbije. Vlada Srbije je prošle godine usvojila Strategiju društveno odgovornog poslovanja, a danas gotovo da nema kompanije na čijem web-sajtu nećete zateći sekciju "CSR“, "društvena odgovornost“ ili "održivi razvoj“. Jasno je – uspeli smo.

Slaba srpska ekonomija, naleti svetske krize, promene na tržištu – građani to i uviđaju i osećaju na koži pa me na seminarima s razlogom pitaju kako ocenjuejm stanje društveno odgovornog poslovanja u takvim uslovima. Odgovaram da s tim stvari stoje kao i sa svim ostalim - kako nam je u u ekonomiji, politici, zdravstvu... tako nam je i u CSR-u. Društveno odgovorno poslovanje je način na koji se vodi posao – to nije dodatna, sporedna aktivnost već je prožeto kroz sve aspekte rada ili nije CSR.

Odgovornost se iskazuje načinom na koji neka kompanija funkcioniše na tržištu. To je dugačak put od u nas dominantne priče o zloupotrebama monopolskog položaja, do odnosa prema potrošačima. Njima (potrošačima) treba odgovoriti zašto istu robu plaćaju skuplje nego susedi, zašto štampaju važne delove ugovora malim slovima, zašto im reklamom obećavaju nemoguće. Da li je neko spreman da podrži društvo u kome posluje i da deo profita vrati u zejednicu kroz podršku korisnim projektima – najvažnije je pitanje naših aktivnosti, jer pravo ime ove naše "igre" jeste - odgovornost.

Odgovornost prema životnoj sredini sastavni je deo društveno odgovornog poslovanja. Sećam se vesti od pre nekoliko godina o proizvođaču mlečnih proizvoda čija je firma ispustila u Timok opasne hemikalije usled čega je tona ribe otrovana. Slično se dešava s nekim kompanijama u Pančevu, ali stradaju ljudi.

Tačno je da mnoge kompanije potencirajući društveno odgovorno poslovanje u stvari namerno proizvode PR, plasiraju lažne i plitke tvrdnje, ubacuju promašene teme i poruke. Deklarativno kompanije podržavaju CSR, bave se time, makar i iz lažnih pobuda, ali pravo je pitanje - šta je naš sledeći korak?

Trebalo bi da svi podržimo CSR kao građani. Pokažimo da smo mi razumeli da od toga zavisi: kako će nam biti na poslu, koliko ćemo plaćati robu, kakvu vodu pijemo, konačno – hoće li naši moderni bogataši ostaviti za sobom neku školu, umetničku dvoranu, park ili samo kapital svojim bližnjima.

"Glasaj novčanikom" izraz je koji postoji u Americi kao metafora za situacije u kojima se svakodnevno nalazimo jer svaki put kada biramo neki proizvod ili restoran mi to u stvari podržavamo. Sedam od 10 potrošača u Britaniji platiće više neki proizvod ukoliko potiče od etičke kompanije. Holandska Vlada nabavlja samo robu koja je proizvedena po određenim ekološkim standardima, a potrošačima širom Evropske unije odgovornost kompanije predstavlja treći najvažniji faktor u odlučivanju, odmah nakon kvaliteta i cene.

Potrebno je da budemo aktivni građani, ali u smislu CSR-a takođe i da preuzmemo inicijativu, da kažemo kompanijama šta od njih očekujemo, da nagradimo one koje se dobro ponašaju a one koje nisu da kaznimo. Važno je da razumemo da kompanije nisu samostalni, samovoljni subjekti – njih čine zaposleni, koji bi trebalo da reaguju i traže kako bolje uslove rada, tako i odgovorno ponašanje prema društvu.

U društvu će uvek postojati preči problemi ali društva u kojima postoji mogućnost zlostavljanja na poslu, ispuštanja otrova u reke i jezera, prodaje kredita po promenljivim pravilima ili u kojima se jedni bogate na račun najsiromačnijih – zaslužuju ozbiljnu reakciju građana. Naša je obaveza da se izborimo za bolje društvo tako što ćemo biti aktivni i donositi prave odluke.

Za početak, svakodnevno glasajući - novčanikom.

Neven Marinović, izvršni direktor "Smart koletiv"-a